U veljači smo u „Šljukinom gnijezdu“ čitali roman „Djevojčica koja je htjela spasiti knjige“ Klausa Hagerupa (Ilustracije: Lisa Aisato / Prijevod: Irena Kršinić / Nakladnik: Hibou publishing).
Anna će skoro imati deset godina i jedine stvari koje se jako bojala, bilo je to starenje. To ju je užasavalo.
„Anna se nije radovala odrastanju. Užasavala se starenja. Najviše od svega, užasavala se svog rođendana. Bližio se uskoro. Navršit će deset godina. To je bila zastrašujuća misao.“
Anna je utjehu pronalazila u knjiga i to ju jedino smirivalo. Obožavala vrijeme provoditi u društvu dobre knjige.
“Čitala je po cijele dane. Čitala je ujutro prije nego bi ustala iz kreveta. Čitala je navečer prije nego što bi otišla na spavanje. Čitala je navečer nakon što bi legla. Kad bi mama ili tata ušli u sobu, pravila se da spava. Ali nije spavala. Čitala je ispod pokrivača. U knjigama je stekla stotine novih prijatelja. I nekoliko neprijatelja. Ali život je takav.”
Toliko je voljela čitati da joj je „najbolja prijateljica“ bila knjižničarka gđica. Monsen koja joj je jednog dana otkrila da knjige koje se ne čitaju budu uništene. Gospodin Milton Berg bio je zadužen za taj posao, pa Anna na njega nije gledala s odobravanjem. Tada djevojčica odluči pročitati knjige koje nitko do sada nije čitao, samo da ne budu uništene. Čitala je i čitala, a onda se umorila.
„Upoznala je tri stotine šezdeset i četiri nova prijatelje i osamnaest neprijatelja. U mojoj glavi više nema mjesta – pomislila je.“
Iako joj se više nije čitalo prihvatila je ponudu knjižničarke i krenula čitati mali knjigu „Začarana šuma“. Ta knjiga je bila toliko zanimljiva da je nije mogla ispustiti iz ruke, a kada je stigla do kraj shvatila je da je papir prazan. O toj knjizi je pričala prijateljima i svi su željeli saznati kakav je kraj.
Anna je odlučila sama otkriti kakav bi kraj mogao biti. Puno je razmišljala i napokon je shvatila da se ne moramo bojati što će nam se dogoditi sutra, jer sutra još nije došlo.
„Sutra ću navršiti deset godina. Bojim se. Ali kako se mogu bojati nečega što se još nije dogodilo?“
Kada je to otkrila knjižničarki ova ju je upoznala s piscem knjige. Bio je to gospodin Milton Berg koji joj je ponudio da zajedno napišu knjigu koje bi se mogla zvati „Djevojčica koja je htjela spasiti knjige.“
Šljukicama je knjiga jako svidjela. Sve ih na zaintrigirala knjiga „Začarana šuma“ koju je Anna čitala i kazali su da ni oni ne bi mogli spavati kada ne bi znali kakav je kraj knjige. Pokušavali smo i sami smisliti kraj. Nije im bilo jasno zašto se djevojčica Anna boji starenja, ali na kraju su zaključili da se ne trebamo bojati onog što nam donosi sutra. Neke od ilustracija su im se jako svidjele, dok su ih druge plašile. Šljukice su knjigu ocijenile s 4,8.
Ministarstvo kulture i medija podržava Dječji čitateljski klub „Šljukino gnijezdo“.
